Орална Хирургија

Вађење зуба је једна од најчешћих интервенција која се спроводи у стоматолошким ординацијама. Нажалост, у већини случајева, ради се о зубима који су разорени каријесом или последицама дуготрајног, нелеченог каријеса и обољења која су се на њега надовезала или, пак, нелечене пародонтопатије која је довела до уништења потпорних ткива зуба. Знатно ређе, вађење зуба представља део ортодонтске терапије, када нпр. постоји тескоба зубног низа, или зуб није могуће довести у зубни низ.

Вађењу зуба се, дакле, прибегава као последњој преосталој мери, само када је то једини начин да се реши проблем који пацијент има.

◆

Подразумева се да је вађење зуба безболно, као и све остале стоматолошке интервенције, јер се спроводи у локалној анестезији. Након вађења зуба, пацијент добија Упутство о понашању након вађења зуба , и најчешће нема никаквних тегоба или непријатности.

Вађење неизниклих зуба

Неизниклим зубом сматрамо зуб који се није појавио у устима у време када је то уобичајено. Тада се радиолошки трага за узроком због кога је то тако. Најчешће је у питању нека препрека ницању тог зуба. Ако се у договору са ортодонтом процени да за зуб нема места у вилици или га није могуће ортодонтском терапијом довести у зубни низ, поставља се индикација за хируршко вађење неизниклог зуба.

Такође, некада неизникли зуб својим перзистирањем у вилици угрожава суседне зубе, стварањем каријеса, упалом десни, стварањем пародонталног џепа или чак цисте. То је такође индикација за његово вађење.

Најчешће се хируршки ваде неизникли умњаци, доњи и горњи, затим прекобројни зуби, а знатно ређе други зуби – горњи очњаци, или доњи премолари, или неки други зуби.

Након дате локалне анестезије, хируршки се приступа зубу који је неизникао, он се вади и, уколико постоји патолошки процес у меком ткиву или кости, и он се уклања том приликом. Пацијенту се даје Упутство након хируршке интервенције, а прва контрола се заказује за следећи дан.

◆

Оток је уобичајена и очекивана појава чија величина и интензитет зависе од пацијентовог општег стања, спољних фактора, тежине интервенције, као и понашања пацијента у складу са датим упутствима. Обично нема потребе за узимањем лекова против бола, осим непосредно по интервенцији и евентуално наредног дана. Конци се уклањају седам дана након интервенције.

Хируршко ослобађање неизниклих зуба

Неизниклим зубом сматра се зуб који се није појавио у устима у време када је то уобичајено. Тада се радиолошки трага за узроком због кога је то тако. Најчешће је у питању нека препрека ницању тог зуба.

◆

Ако се у договору са ортодонтом процени да за зуб има места у вилици поставља се индикација за хируршко ослобађање датог зуба. Најчешће су у питању горњи очњаци, или доњи други премолари, али у принципу, то може бити било који зуб. Након дате локалне анестезије, хируршки се приступа зубу који је неизникао, и уклања се препрека његовом ницању.

У договору са ортодонтом, на овако „ослобођен“ зуб се поставља ортодонтска бравица или дугме, да би се помоћу ортодонтске терапије осигурало његово „ницање“.

Назива се још и ресекција корена зуба и један је од најчешћих оперативних захвата у усној дупљи. То је процедура којом се „спасава“ и лечи зуб који на врху корена има „процес“ – периапикални гранулом или цисту.

У локалној анестезији се хируршки приступи овој патолошкој творевини и она се уклања, заједно са врхом корена зуба одакле је обољење и прешло на кост. Овом приликом се и дефинитивно затварају канали корена зуба. Пацијент се отпушта кући са зашивеном раном и Упутством након хируршке интервенције. Наредног дана долази на контролу, а за недељу дана од операције на уклањање конаца.

Коштане цисте вилица нису тако ретка појава. Узрок настанка ових цисти мође бити различит. Величина такође може значајно да варира, али није реткост да велики број година циста перзистира у вилици и расте без икаквих субјективних тегоба. Такве цисте могу достићи велике размере, и захватити и пола вилице, а да пацијент није свестан тога. Цисте се тако откривају и „случајно“ на радиолошком снимку када пацијент долази стоматологу због другог проблема, али њихово „откриће“ може бити и са бурном клиничком сликом, великим болом и отоком, поремећајем општег стања пацијента.

◆

Терапија подразумева хируршко уклањање цисте и њену хистопатолошку анализу, а одлука у вези са терапијом захваћених зуба може бити различита и варира зависно од великог броја фактора. Након уклањања цисте пацијенту се ординирају антибиотици и даје Упутство након хируршке интервенције. Народног дана долази на контролу, а за недељу дана од операције на уклањање конаца.

Нивелација гребена је хируршка интервенција којом се безуби део вилице припрема за будућу протетску надокнаду. У том циљу се може припремити коштано ткиво које је након вађења зуба остало неповољног облика. Уколико би се на таквом гребену направила протеза, њено ношење би изазивало бол и доводило до стварања рана у устима, односно ношење протезе би било немогуће.

◆

Ова интервенција се спроводи у локалној анестезији, након које се хируршки приступа коштаном ткиву, те се оно моделује за потребе будуће протезе. Постављени конци се уклањају за седам дана.

Френектомија је хируршка интервенција којом се уклања френулум – слузокожни набор који спаја зубни гребен са усном (френулум усне) или језиком (френулум језика). Код већине људи овај набор -„ресица“ не изазива било какву сметњу.

Потреба да се уклања френулум усне најчешће постоји када је он масиван и припаја се у близини врха зубног гребена, стварајући велики размак између првих секутића („јединица“). Ова интервенција се најчешће обавља већ у дечијем добу у склопу ортодонтске терапије  када се уклањањем сметње омогућава приближавање секутића и њихово довођење у правилан зубни низ. То се некада деси и спонтано, а некада је неопходна помоћ ортодонтских апарата.

◆

Френулум језика се такође најчешће уклања у дечијем добу, јер уколико је веома изражен омета или чак онемогућава нормалне функције језика, између осталог и правилан развој говора.

У старијем животном добу френулуми се уклањају када се јави потреба за израдом протеза код пацијената код којих су они веома изражени и код који би реметили или онемогућавали постизање стабилности протезе.

Вестибулопластика је хируршка интервенција којом се повећава, односно преобликује међупростор између усана и образа са једне стране и зубног гребена са друге стране. До смањења овог међупростора долази након губитка зуба када се смањује ниво преостале кости, нарочито током дугог временског периода безубости или ношења мобилних протетских надокнада.

◆

Ова интервенција је неопходна у оквиру припреме уста за протетску надокнаду, мобилну или фиксну. Мали међупростор онемогућава постизање стабилности протезе, а при изради фиксних протетских радова – круница и мостова, обезбеђивање одговарајућег естетског учинка.

Бенигни тумори у усној дупљи могу бити различитог порекла, и настати у меким ткивима или вилицама. Заједничка им је доброћудна природа – спор и експанзиван раст, одсуство метастаза.

◆

Клиничка слика зависи пре свега од локализације тумора, те тако значајно варира. Пошто пацијент обично нема никаквих тегоба, бенигни тумори знају бити дуго присутни у устима пре него што се открију. Терапија бенигних тумора је хируршка. Они се у локалној анестезији одстрањују у потпуности, а материјал шаље на хистопатолошку анализу. Пацијент добија Упутство након хируршке интервенције и одлази кући. Следећи дан је контролни преглед, а конци се уклањају 7-10 дана касније.