Иако је више од три деценије коришћена терапијска метода у рехабилитацији крезубих и безубих пацијената, уградња имплантата је и даље непознаница и извор сумњи и недоумица за не тако мали број пацијената.
Уколико сте један од њих, у Стоматолошком центру „Др Мандић“ сте на правом месту. Доктор наука из области имплантологије Др Борка Мандић Шошо упутиће вас у свет имплантологије и помоћи вам у свим вашим дилемама.
Искуства са уградњом имплантата и протетским надокнадама на њима су одлична, наравно, уколико се поштују индикације и протоколи. Са развојем имплантологије и све већег броја имплантатних система проширује се свакодневно број пацијената чији је недостатак зуба могуће решити уградњом имплантата.
Имплантат је заправо замена за изгубљени корен зуба, а након уградње он се користи уместо недостајућег зуба као носач фиксних или мобилних протетских надокнада, чувајући преостале здраве зубе од брушења.
Некада се након радиолошког и клиничког прегледа процени да је пре или током саме уградње имплантата неопходна надоградња коштаног ткива, нивелација гребена, вестибулопластика или подизање пода синуса. То су хируршке интервенције које су често предуслов за уградњу имплантата и обезбеђење жељеног естетског учинка дефинитивне протетске надокнаде.
Уградња имплантата се спроводи у локалној анестезији попут оне која се користи при нпр. поправци зуба. Имплантат се уграђује према протоколу који је специфичан за сваки појединачни имплантатни систем, а сама уградња траје релативно кратко. Зависно од имплантатног система и протокола оптерећења који се планира пацијент одлази кући са ушивеном раном, или привременом или дефинитивном протетском надокнадом. Уколико се поступа по саветима терапеута и добијеном упутству после уградње имплантата постоперативни ток најчешће протиче без било каквих тегоба. Наредни дан пацијент долази на контролу, а конци се уклањају седам дана касније.
Синус-лифт је хируршка интервенција за којом се јавља потреба када желимо уградити имплантат у бочну регију горње вилице, а не постоји довољна висина коштаног гребена. Уколико нема контраиндикација прибегава се интервенцији одизања пода максиларног синуса чиме се на рачун синусне шупљине, са или без примене коштаног заменика, добија неопходна димензија кости.
Зависно од постојећих димензија и особина коштаног гребена, некада је могуће истовремено са подизањем пода синуса уградити и имплантат. Када је потребно у великој мери надокнађивати кост неоходно је чекати одређен број месеци на уградњу имплантата у новоформирани коштани гребен.
◆
Без обзира на врсту хируршке технике која се користи, анестезија је локална, а након интервенције поред општег Упутства након хируршке интервенције, пацијенту се дају и посебне инструкције у вези с понашањем у постоперативном периоду. Конци се уклањају након седам дана.
Губитком, односно вађењем зуба, започиње процес смањивања кости у којој се зуб налазио. Овај процес је константан, нарочито интензиван у првим месецима након вађења зуба, али се касније може и стимулисати ношењем мобилних протетских надокнада.
◆
Губитак кости је могуће спречити уколико се превентивно делује, те након интервенције вађења зуба приступи презервацији алвеоле, односно постављањем заштитних мембрана, по потреби и вештачке кости, сачувају постојеће коштане димензије.
Када је једном већ дошло до губитка кости, потреба да се он надокнади јавља се када пацијент жели фиксни протетски рад, за који је неопходна уградња имплантата. Тада се изгубљено коштано ткиво надокнађује различитим коштаним заменицима тзв. „вештачком кости“, уз употребу заштитних мембрана.
Потребно је рећи да се вештачки материјали који се користе у ове сврхе током времена замењују сопственим, коштаним и меким ткивом, те да су потпуно нешкодљиви, али је потребно чекати одређени број месеци да се овај процес заврши пре него се приступи уградњи имплантата.